24°

U      S    E    N    C    I

Smehu prolaznik dobaci
parče prebledelog neba
u  nestvarnoj   svetlosti
da vidim posle starca sa štapom
i ne razaznam  o čemu  govori m
Još bacam sva obeležja i silazim
ne bih li shvatio šta kaže
Negde u dubokoj mladosti
koje se ne sećam čini se
j e r   dogodiće se sada
vraćah ljude reči slova
u razlistane knjige njima
cep↓ajući se u likove
Praznini što ostajaše
davah neodredjena imena
kada sami počeše
izlaziti reči ljudi
ljudi-reči nestvarnih značenja
Ne naslutivši  koji su koji
gubih iz vida da se smejem
Ponavljao je glas
/ne razaznajem iz senke
kao sada gledam pre nego
što sve pa i ovo zaboravim/
ćutanje ili reč
seleći se iz senke u vreme

    ↓
    k

25°

V E T A R   u   L E DJ A
                              pri mesečini isto
                                me se seti

Kažiprsta uprta u vetar
pristižu u suton do kolena
na dan jahanja uz senke kopalja
doduše malo zakasnele

Glava ale umorna smeška
upravo oglodana sa
u šavovima .ostalim
mestom za vino pa
uz vatru  navrati
u priču po svoje

Kaže da će jednom
preko posle puno dima
opet isti/isto  biti
pre nego  što  sve
strpljivo   sasluša
do preloma u priči

:Ospe se u hlad zemljanog
podruma gde iz mladosti
u istu stopu   kroz suvi
kašalj starinsko sustiže [nas]
vino  Pljusne kao osmeh  ob
lika na slici  nigde  ranije
spomenut u priči  tek onako
uzgred  naznačen  na   skici

.za    :pr
ⁿ               [a/i  SUNCE u OČI]